Svaka čast i slava svim div junacima, ali jedan je Voja Tankosić.

Zanimljivo je sećanje na njegovo pregovaranje sa Isom Boljetincom(Čovek sa slike na albanskoj zastavi koju su dronom podigli na utakmici u Beogradu)

, obuče se Voja u staro-srbijansku nošnju tj. kosovsku kako bi danas rekli i ode direktno u Boljetin, sa još dva svoj četnika da razgovara i upozori Arnaute šta ih čeka ako se ne smire s svojim napadima na srpsko stanovništvo.

Boljetin je je podkopaoničko selo kao tvrđava, sa kućama kulama sa puškarnicama sedište Isine paravojske u koja ni osmanske vlast nije priznavala.

Epilog razgovora(koliko su ga ozbiljno shvatili i koliko su ga se plašili) je da je Voja objasnio Arnautima šta je imao a kao jemstvo, pošto njihovu reč nije ni malo vrednovao poveo sina Ise Boljetinca. Na to danas podseća slika Voje Tankosić sa puškom ispred kule Ise Boljetinca.

Nisam pristalica tajnih organizacija jer su one protivzakonite. Takva, prilično mračna organiz. je bila i 'Crna ruka' čiji je jedan od organizatora bio V. Tankosić. Tipičan čovek na svoju ruku. Zmija! Tako u knjizi 'Mangupluci oko Kalemegdana' njen autor poznati arhitekta i svedok vremena u kojem je živeo, A. Deroko opisuje zanimljiv slučaj. Tadašnjeg novinara londonskog Tajmsa i budućeg premijera V. Brit. V. Čerčila koji je pisao članke sa negativnom konotacijom o Srbima put je nanio u Beograd a o čemu je odmah od njegovih dežurnih očiju bio obavešten Tankosić. Koji je od ranije očekivao baš takvu priliku. On je Čerčila našao u tadašnjoj beogradskoj Kasini gde je on odseo. -Vi ste novinar Čerčil - Voja će na engleskom. -Da - ponosno će i malo zbunjeno Vinston. -Ja sam Vojislav Tankosić. Srbin. Da više ništa niste napisali o Srbima - uzvratio mu je Tankosić pošto ga je ošamario. Više Čerčil u novinama nije pisao o Srbima nego se uspešno bavio politikom iz koje je Srbima ostao u lošem sećanju.

Što ste stavili 1910. godinu kao moguću za navedeni događaj? Niste naveli istoričare, ni kada je to bilo a koji su navodno 'pobili' događaj. Činjenica je da su V. Čerčil (1874-1965) i V. Tankosić (1880-1915) bili skoro savremenici. Čerčil je bio malo stariji, 6 god.. S vremena na vreme je kao oficir učesnik i dopisnik britan. novina u nekoliko bitaka britanskih imperijalnih trupa: Bitka kod Omdurmana (Sudan) je vođena 2. septembra 1898., u Drugom burskom ratu (1899-1902). Događaj koji opisuje A. Deroko se verovatno desio pre 1910. g. kada je Čerčil bio postavljen za Državnog sekretara. Tada se potpuno okrenuo politici i pozivu političara. Tako da bi ovo tada bio i skandal sa političkim posledicama. Kao novinar Čerčil nije bio poznat široj javnosti i putovao je svetom i verovatno kroz Beograd? Ko zna ko je sve proputovao kroz Beograd u to vreme? 1880. g. otvorena je poznata linija Orijent ekspres koja je saobraćala železn. na celoj liniji od Pariza do Istanbula. Sumnjam da bi Deroko nešto

Godinu tog navodnog događaja nisam ja odabrao, nego A.Deroko u svojoj knjizi "Mangupluci oko Kalemegdana" objavljenoj 1987.g. i koja je, koliko mi je poznato, jedini izvor ove vesti.
Istorijska je činjenica da je te godine Čerčil samo jednom napustio teritoriju VB kada je putovao za Istanbul kao ministar unutrašnjih poslova (omaškom sam mu u prethodnom komentaru dodelio drugu funkciju). Putovao je tamo i natrag brodom i to isključivo morskim putem! Osim deonice od Londona do engleske obale. Napomena da Čerčil nikada nije stupio na tlo Srbije je proverljiva činjenica u itinereru tokom njegove karijere. Dokaza za nešto drugo - nema. A bilo bi ih da je svraćao, na prvom mestu u srpskoj štampi. Toga takođe nema, kao ni bilo kakve kasnije informacije da je dolazio inkognito.
Deroko navodi da je Tankosić izmlatio Čerčila na ručku, ali ne u Kasini, nego u "Grčkoj kraljici" u Knez Mihailovoj ulici. Upao u kafanu i pored obezbeđenja istukao britanskog ministra. Da li je to realno?